11. новембар — Дан примирја у Првом светском рату

Наталијина рамонда, цвет који и после потпуног сушења може поново да оживи када добије воду, симболизује страдање, истрајност, наду и несаломиву упорност српског народа — снагу која је довела до препорода Србије. Зелено-црна трака подсећа на ленту Албанске споменице и подвиг оних који су прошли албанску голготу.

Нека њихова жртва никада не буде узалудна. Нека остане трајна успомена и завет да чувамо мир, слободу и достојанство. Вечнаја памјат и вечни покој свима који су животе положили за своју отаџбину и слободу будућих поколења. Нека се њихове душе радују у Царству небеском.

Њихова жртва обавезује нас да данас, више него икада, радимо на препороду Србије и стварамо Србију о којој су они, гинући за њу, сањали.

Нека Наталијина рамонда буде симбол новог рађања модерне, демократске Србије, утемељене на законима и владавини права. Државе једнаких могућности, правде, истине и љубави. Србије која ће неговати христолике, православне и светосавске вредности, у којој ће сви њени грађани, свих вера и нација, осећати топлину, сигурност и припадност свом заједничком српском дому.

Србије која ће бити део европске породице народа, стратешки партнер Сједињених Америчких Држава и неговати одличне односе са Руском Федерацијом и Народном Републиком Кином, чувајући историјска савезништва и градећи пријатељства за будућност.

Управо нас на дубину српско-америчког пријатељства подсећа 28. јул 1918. године, када се, по налогу председника Вудроа Вилсона, српска застава завијорила над Белом кућом у част храбрости и жртве српског народа. Тај гест савезничког поштовања и солидарности остаје трајно сведочанство угледа који је Србија стекла својом борбом за слободу. Нека нам то историјско савезништво буде подстицај за обнову и јачање пријатељства и стратешког партнерства Србије и Сједињених Америчких Држава.

Желимо Србију која ће живети у миру и заједно са својим суседима доприносити да Балкан постане простор сарадње, развоја и великих инвестиционих могућности. Да знањем, радом и поверењем отворимо врата већем приливу инвестиција, изградњи инфраструктуре и стварању прилика за младе — користећи огромне потенцијале нашег региона на добробит читаве југоисточне Европе, нашег континента и света.

У младалачком и студентском покрету за истину, правду и одговорност препознајем нову политичку идеју на европском тлу и нови бренд Србије: знање, храброст, упорност и солидарност. Из тог захтева за праведнијим друштвом израсла је и студентска листа — као израз покрета који превазилази оквире класичне политичке партије и који је својом снагом и истрајношћу задивио свет.

Њихова борба, жртва и непоколебљивост носе управо симболику Наталијине рамонде — наду која се обнавља и снагу која треба да доведе до новог препорода Србије.

Нека нас сећање на претке надахњује да својим делима будемо достојни њихове жртве и одговорни према будућности наше земље и нашег народа. За нашу лепу Србију, за њену децу и поколења која долазе.

Слава јунацима! Живела Србија!