Građani Republike Srbije koji borave u inostranstvu, a koji žele da glasaju na republičkom referendumu radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava R. Srbije  koji se u Republici Srbiji održava 16. januara 2022. godine, svoje biračko pravo mogu ostvariti glasanjem u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije na čijoj teritoriji imaju boravište.

Pravo da glasaju na izborima imaju svi punoletni državljani Republike Srbije koji imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

Glasanje se vrši isključivo ličnim dolaskom u konzulat. Birači svoj identitet dokazuju važećim pasošem ili važećom ličnom kartom Republike Srbije.

Bez obzira da li je lice već glasalo u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Njujorku na nekim od prethodnih izbora, neophodno je da podnese prijavu da će na republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Pre podnošeća prijave, potrebno je da na sajtu Republičke izborne komisije unosom svog jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG) i broja lične karte proverite da li ste uneti u Jedinstveni birački spisak Republike Srbije.

1. Ukoliko se već nalazite u Jedinstvenom biračkom spisku, prijavu za glasanje u inostranstvu podnosite tako što popunite obrazac Zahteva za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu i popunjeni obrazac, zajedno sa kopijom Vašeg važećeg pasoša ili očitane važeće lične karte Republike Srbije, dostavite Generalnom konzulatu Republike Srbije u Njujorku.
2. Ukoliko se ne nalazite u Jedinstvenom biračkom spisku, neophodno je da, uz popunjeni obrazac Zahteva za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu i kopije Vašeg važećeg pasoša ili očitane važeće lične Republike Srbije, dostavite i popunjen obrazac Zahteva za upis u jedinstveni birački spisak Republike Srbije.

Zahtevi se mogu podneti na sledeće načine:

- dostavom na adresu izbori.njujork2020@mfa.rs (sva dokumenta koja se dostavljaju moraju biti skenirana kao jedan fajl)
- poštom, na adresu Consulate General of the Republic of Serbia, 62 W 45^th Street, 7^th Floor, New York, NY 10036
- faksiranjem na broj  (212) 596 4363
- ličnim dolaskom u Generalni konzulat Republike Srbije u Njujorku.
 

KRAJNJI ROK ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA GLASANJE U INOSTRANSTVU JE 25. DECEMBRA 2021. GODINE DO 16 ČASOVA.

REFERENDUM: GLASANjE U INOSTRANSTVU

 Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje glasačko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu.

Državljanima Republike Srbije i stranim državljanima sa regulisanim boravkom u Republici Srbiji (imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji) koji dolaze iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom (svih država sveta), a ne poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno negativan Antigen FIA Rapid test, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata, za lica koja dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država, prilikom pasoške kontrole uručuje se pisano obaveštenje – zdravstveno upozorenje o obavezi pridržavanja mere karantina u kućnim uslovima u trajanju od 10 dana, od dana prelaska državne granice i upozoravaju se na obavezu prijavljivanja nadležnoj COVID ambulanti ili teritorijalno nadležnom zavodu za javno zdravlje u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice (putem elektronske prijave na elektronsku adresu: www.e-zdravlje.gov.rs).

Navedeno se ne odnosi:

1. na državljane Republike Srbije i strane državljane sa regulisanim boravkom u Republici Srbiji, koji dolaze iz: Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Severne Makedonije i Crne Gore i Mađarske;

2. na akreditovane članove osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članove njihovih porodica koji su nosioci posebnih ličnih karata, odnosno identifikacionih dokumenata izdatih od strane Ministarstva spoljnih poslova i Generalnog sekretarijata Vlade;

3. na lica iz pograničnog područja koji obavljaju poljoprivredne radove i imaju poljoprivredno zemljište u pograničnom području Republike Srbije, odnosno pograničnom području susedne države, a koji su dužni da prilikom prelaska državne granice, radi obavljanja poljoprivrednih radova na tom zemljištu, poseduju dokaz o vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem ili izjavu vlasnika poljoprivrednog zemljišta da lice obavlja poljoprivredne radove na njegovom zemljištu;

4. na lica koji su stanovnici pograničnog područja i koji su zaposleni na teritoriji Republike Srbije, odnosno susedne države, kojima je poslodavac iz Republike Srbije, odnosno susedne države, izdao dokument o radnom angažovanju;

5. na posadu i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija;

6. na članove posade prilikom obavljanja međunarodnog prevoza, radi preuzimanja ili istovara robe ili radi prevoza lica u ili kroz Republiku Srbiju, kada se radi o posadama:

- teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju. Ukoliko se radi o tranzitnom saobraćaju, isti se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije,

- teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka. U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji Republike Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju uzvodne plovidbe, odnosno na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju nizvodne plovidbe,

- autobusa u linijskom i međunarodnom prevozu putnika, kako u tranzitu tako i u slučaju kada je krajnja ili polazna destinacija Republika Srbija,

- železničkih vozila i vozopratno osoblje;

- humanitarnih konvoja ugovorenih diplomatskim putem.

7. na maloletna lica do navršenih 12 godina života;

8. na lica koja su van teritorije Republike Srbije boravila manje od 48 časova, a poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2 izdat od strane referentne laboratorije u Republici Srbiji ne stariji od 48 časova od vremena izdavanja. Ako postoji kašnjenje prilikom ulaska u Republiku Srbiju, a koje se ne može pripisati krivici putnika već je posledica spoljnog događaja koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti (kašnjenje/odlaganje leta, polaska autobusa, voza i sl.), onda test ne može biti stariji od 72 sata prilikom ulaska u Republiku Srbiju;

9. na državljane Republike Srbije i strane državljane koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji koji su potpuno vakcinisani (vakcinisani sa dve doze, odnosno sa jednom dozom – ako su vakcinisani sa AstraZeneca COVID-19 vaccine) koji o tome poseduju potvrdu izdatu od strane nadležne zdravstvene ustanove, odnosno organa države u kojoj se lice vakcinisalo.

REŽIM ULASKA ZA STRANE DRŽAVLjANE

Radi zaštite od unošenja zaraznih bolesti na teritoriju Republike Srbije, licima koja u Republiku Srbiju dolaze iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom (iz svih država sveta), dozvoljen je ulazak u Republiku Srbiju pod uslovom da poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata.

Ako postoji kašnjenje prilikom ulaska u Republiku Srbiju, a koje se ne može pripisati krivici putnika već je posledica spoljnog događaja koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti (kašnjenje/odlaganje leta, polaska autobusa, voza i sl), onda test ne može biti stariji od 72 sata prilikom ulaska u Republiku Srbiju.

Licima koja dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država umesto negativnog RT-PCR testa priznaje se, pod istim uslovima, negativan Antigen FIA Rapid test.

Ograničenje se ne odnosi na državljane Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Mađarske, Republike Severne Makedonije i Crne Gore, kada ulaze u Republiku Srbiju iz tih država čiji su državljani. Licima koja nisu državljani ovih država, ali imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u tim državama i koja direktno iz tih država ulaze u Republiku Srbiju, dozvoljen je ulazak pod uslovom da u roku od 48 časova, od časa prelaska državne granice, dostave teritorijalno nadežnom zavodu za javno zdravlje negativan RT-PCR test ili antigen test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije Republike Srbije.

Navedeno se ne primenjuje:

1) na strane državljane koji su u tranzitu kroz Republiku Srbiju. Tranzit za strane državljane se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;

2) na posadu i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija;

3) na posadu, osoblje i putnike koji su u tranzitu, odnosno transferu preko međunarodnih aerodroma Republike Srbije;

4) na akreditovane članove osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članove njihovih porodica koji su nosioci posebnih ličnih karata, odnosno identifikacionih dokumenata izdatih od strane Ministarstva spoljnih poslova i Generalnog sekretarijata Vlade;

5) na maloletna lica starosti do 12 godina, ako roditelj, staratelj ili drugo lice koje je u pratnji deteta poseduje negativan test iz tačke 2. ovog uputstva, ukoliko je potreban;

6) na strane državljane koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji;

7) na pripadnike stranih vojnih, policijskih i drugih službi bezbednosti koji su u tranzitu preko teritorije Republike Srbije ili dolaze u Republiku Srbiju radi izvršenja službenih zadataka uz prethodnu najavu;

8) na lica koja su vakcinisana u Republici Srbiji i koja o tome poseduju odgovarajuću potvrdu, kao i državljane država sa kojima Republika Srbija ima zaključene sporazume o priznavanju sertifikata o vakcinaciji, koji su vakcinisani u toj državi i poseduju odgovarajuću potvrdu izdatu od strane nadležnog organa te države - tzv. kovid vakcinalne legitimacije (države: Mađarska, Turska, UAE). U oba slučaja, lica moraju biti potpuno vakcinisana (vakcinisani sa dve doze, odnosno sa jednom dozom – ako su vakcinisani sa AstraZeneca COVID-19 vaccine);

9) na državljane Republike Hrvatske koji su redovni ili vanredni studenti na visokoškolskim ustanovama u Republici Srbiji, a koji status dokazuju javnom ispravom koju izdaje visokoškolska ustanova Republike Srbije – studentska knjižica (indeks).

Takođe, ne primenjuje se na:

strane državljane prilikom obavljanja međunarodnog prevoza, radi preuzimanja ili istovara robe ili radi prevoza lica u ili kroz Republici Srbiji, kada se radi o posadama:

1. teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju. Ukoliko se radi o tranzitnom saobraćaju, isti se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;

2. teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka. U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji Republike Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju uzvodne plovidbe, odnosno na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju nizvodne plovidbe;

3. autobusa u linijskom i međunarodnom prevozu putnika, kako u tranzitu tako i u slučaju kada je krajnja ili polazna destinacija Republika Srbija;

4. železničkih vozila i vozopratno osoblje;

5. humanitarnih konvoja ugovorenih diplomatskim putem.

državljane susednih država iz pograničnog područja koji obavljaju poljoprivredne radove i imaju poljoprivredno zemljište na teritoriji Republike Srbije, a koji su dužni da prilikom prelaska državne granice radi obavljanja poljoprivrednih radova na tom zemljištu poseduju dokaz o vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem ili izjavu vlasnika poljoprivrednog zemljišta da lice obavlja poljoprivredne radove na njegovom zemljištu, pod uslovom reciprociteta.

državljane susednih država koji su stanovnici pograničnog područja i koji su zaposleni na teritoriji Republike Srbije, kojima je poslodavac iz Republike Srbije izdao dokument o radnom angažovanju, pod uslovom reciprociteta.

ULAZAK U SRBIJU IZ POSLOVNIH RAZLOGA

Domaćim i stranim državljanima koji ulaze u Republiku Srbiju zbog poslovnih razloga, uz prethodno obaveštavanje Privredne komore Srbije, dozvoljen je ulazak u Republiku Srbiju pod uslovom da u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice dostave Privrednoj komori Srbije negativan RT-PCR test ili antigen test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije Republike Srbije.

Privredna komora Srbije će najavu prelaska državne granice bez odlaganja dostaviti Ministarstvu unutrašnjih poslova – Upravi granične policije, a najkasnije 24 sata pre očekivanog prelaska državne granice.

Ukoliko se ne dostavi negativan RT-PCR test ili antigen test na prisustvo virusa SARS-CoV-2 u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice ili ukoliko test bude pozitivan na prisustvo virusa SARS-CoV-2, Privredna komora Srbije o tome bez odlaganja obaveštava teritorijalno nadležan zavod za javno zdravlje. 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je danas, na kraju posete Čikagu, gde je proveo božićne praznike sa pripadnicima srpske dijaspore, da će se Srbija intenzivnije baviti potrebama Srba koji žive van matice.

"Ovde smo došli ne da bilo šta od pripadnika rasejanja tražimo, već da čujemo od njih šta je to što oni očekuju od matice i šta je to što Srbija, Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu može da učini za njih", rekao je Selaković.

Prema njegovim rečima, u Čikagu i okolini živi jedna od najbrojnijih srpskih zajednica na svetu, koju vezuje izuzetno jako rodoljubivo osećanje i Srpska pravoslavna crkva koja na tom prostoru deluje duže od jednog veka.

"Uverio sam se da postoji izuzetno veliki potencijal našeg naroda ovde. I to je ono na čemu moramo da radimo u budućnosti mnogo više, na uspostavljanju još većeg nacionalnog jedinstva, još čvršćih veza sa maticom Republikom Srbijom, i da radimo mnogo više na promociji onoga što Srbija danas jeste", rekao je šef srpske diplomatije.

Selaković je drugog dana Božića posetio najstariju srpsku organizaciju u ovom delu SAD - Srpsku narodnu odbranu, razgovarao sa pripadnicima različitih udruženja srpskog naroda i učestvovao u proslavi slave Republike Srpske.

Ministar Selaković je istakao da je poseta Čikagu bila i dragocena prilika za susret sa predstavnicima biznis-zajednice u ovom delu SAD, koji imaju želju i potrebu da investiraju i oplode svoj kapital u različitim krajevima sveta.

To je, kako je istakao, bila šansa za promociju Srbije kao jedne od najbrže rastućih ekonomija Evrope i državu koja je apsolutni regionalni lider u privlačenju stranih investicija.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković prisustvovao je u Čikagu proslavi Svetog Setafana, slave Republike Srpske i poručio da se Srpska rodila iz želje našeg naroda da ne nasedne na zamku, na koju su neki naši preci, nažalost, naseli 1941. godine.

Obeležavanje Svetog Stefana, u crkvenoj sali Sabornog hrama Vaskrsenja gospodnjeg u Čikagu, organizovalo je Udruženje Srba iz Republike Srpske u tom američkom gradu.

Selaković je, nakon liturgije, obraćajući se prisutnima, rekao da mu je čast što je mogao da proslavi slavu RS upravo sa Srbima u Čikagu.

"Prethodnih, više od 10 godina, svaki Stevandan čekao sam u Banjaluci. Ujutru bih išao na liturgiju, posle toga na svečani defile i proslavu. Danas sam u Čikagu, odakle nosim jak utisak i uspomene. Velika je moć i sila srpskog naroda koji ovde živi. Samo je potrebno da taj žar rasplamsamo, da ga podignemo, da vidimo šta mi Srbi možemo kada se obožimo, umnožimo i složimo. A možemo mnogo", rekao je ministar.

Selaković je kazao da su, pre 30 godina, naši preci, braća, prijatelji, rođaci u Republici Srpskoj znali da kažu - "nećemo da nam se ponovi 1941, da nas bacaju u jame, odvode u logore".

"Mi smo jedan od retkih naroda koji je znao da kaže - sloboda ili smrt. Iz te borbe za očuvanje sebe, iz želje da se ne nasedne na zamku, na koju su neki naši preci nažalost naseli 1941.godine, rodila se Republika Srpska - RS koja počiva na svetosavskom zavetu. Ona RS koja je nastala iz prkosa Petra Kočića, gospodstva Jovana Dučića, iz zanosa pesničkog Alekse Šantića, iz vapaja mladalačkog Branka Ćopića, tu Srpsku mi danas slavimo. Tu Republiku Srpsku koja nikome ne želi loše, koja voli Srbiju, koju Srbija voli“,  poručio je Selaković.

"Volimo Srpsku koja je nastala pre 30 godina, koja je potvrđena nedaleko odavde, u Dejtonu. Tu Srpsku koju volimo i podržavamo danas slavimo, ne želeći nikom loše, a svakome, a na prvom mestu sebi, dobro. Dok je vas biće i srpstva, Srbije i Srpske", poručio je Selaković.

Svečanost je započela himnama SAD, Srbije i Republike Srpske, nakon čega je usledilo osveštavanje i lomljenje slavskog kolača.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković poručio je Srbima u Čikagu da su državi Srbiji, kao i njemu lično, sunarodnici u dijaspori i regionu jedan od apsolutnih prioriteta.

Selaković, koji božićne praznike provodi sa Srbima u Čikagu, razgovarao je sa predstavnicima udruženja, organizacija i istaknutim pojedincima iz srpske dijaspore u sedištu Srpske narodne odbrane (SNO).

U razgovoru je konstatovao da je odnos Srbije prema najbrojnijoj srpskoj zajednici izvan matice, u SAD, prolazio kroz razne faze - od progona ljudi samo zato što različito misle, i imaju različite ideale, preko potpune nebrige, do perioda u kojima su dijasporu posećivali pojedini državni zvaničnici samo da bi od nje nešto tražili, neko za sebe, neko za narod.

Ukazao je i da u Čikagu Srbija osam godina nije imala generalnog konzula, čiji je zadatak da ide u susret građanima, da razgovara sa njima i da ih sluša, budući da u srpskoj zajednici u tom gradu leži ogroman potencijal srpski.

Poručujući da nas neće biti mnogo, ako se budemo delili, svađali i ne budemo se razumeli, ministar je naveo da je prethodne godine imao oko 400 sastanka sa stranim zvaničnicima, koji su se interesovali kako je Srbija od jedne besperspektivne države došla do onoga što je danas, a to je, kaže, uspela, radom i stvaranjem jedinstva.

"Nakon što smo uspeli da konsolidujemo stanje u kući, možemo da se okrenemo i drugim stvarima, a naša dijaspora i rasejanje imaju važno mesto", rekao je Selaković.

Preneo je okupljenima i podatak koji je saopštio predsednik Aleksandar Vučić, da je Srbija prošle godine uspela da privuče više od četiri milijarde dolara direktnih stranih investicija, što je rekord koji je nadmašio i do sada najbolju 2019. godinu.

Selaković je rekao da je došao na Božić, na praznik koji se provodi sa porodicom i ne ide se u goste, jer računa da je došao među svoje.

"Od prvog trenutka tako i osećam. Došao sam da slušam vas, da čujem koje su vaše muke, problemi, kako vidite šta je vaša otadžbina Srbija danas, gde treba više da se osvrne na vas", rekao je ministar.

Predsednik SNO u SAD Dragan Vujošević pozdravljajući goste rekao je da se radi o istorijskom sastanku, pošto su prvi put zvanični predstavnici matice okupili Srbe u sedištu ove najstarije srpske organizacije u Americi, koju je početkom prošlog veka osnovao Mihajlo Pupin.

Generalni konzul Srbije u Čikagu Damnjan Jović rekao je da je cilj da se spasu srpske organizacije od gašenja, da se vrati stari sjaj i značaj SNO, i drugih udruženja.

Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon ukazao je da je za njega Božić praznik kada se okuplja porodica, i da je, otkada je odlučio 2015. da sa ćerkom Milenom primi pravoslavlje, Božić za njega postao pravoslavni i duhovni praznik koji voli da slavi tamo gde se oseća uzvišenijim.

Zato je, kaže, često slavio Božić na Kosmetu, u manastiru Gračanica ili Visokim Dečanima.

"Kada smo slavili Božić, sada u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja u Čikagu, osećaj je bio isti kao na Kosovu i Metohiji. Osećaj da smo svi u velikoj svetinji, iako se ova ne nalazi u Srbiji, ali je duhovno vezana sa srpskim narodom", podvukao je on.

Pomenuo je i čuvenog naučnika Mihajla Pupina, osnivača SNO, rekavši da su danas ljudi koji govore, misle i sanjaju na srpskom, a žive u SAD, njegovi naslednici.

"Mnoge druge zajednice su se utopile, ali vi ste dokaz da srpska zajednica, iako se dobro integrisala, nije zaboravila svoje korene. To je tako jer Srbi, pored svog jezika koji čuvaju, imaju i svoju pravoslavnu veru, svetosavlje, kosovski zavet, i udruženja koja funkcionišu decenijama na ovim prostorima, koja okupljaju sve ljude", rekao je Gujon.